Stres u kući. Stres na poslu. Svakodnevni stres. Stres izazvan listanjem vesti. Kako se ispostavilo, stres je gotovo nemoguće izbeći. Zato, umesto da čekate da vam poslednji stresni flaster popusti, zauzmite drugačiji pristup. Naučite da ostanete prizemljeni i mirni – bez obzira na to šta se dešava oko vas.
Upravljanje stresom pomaže vam da ostanete zdraviji
Važno je upravljati stresom, jer nije samo emocionalno opterećujuće, već je i loše za vaše zdravlje. Kada ste pod stresom, nivo hormona kortizola počinje da raste u krvi. Vremenom, hronični stres koji rezultira većim nivoom kortizola od normalnog može naneti štetu vašem metabolizmu, podstaći povećanje telesne težine (naročito oko sredine) i izazvati opasnu upalu u vašem telu. To može uticati na nivo šećera u krvi, krvni pritisak i srce, pa čak i na pamćenje.
Da biste smanjili efekte stresa, isprobajte tri jednostavne strategije koje će vam pomoći da se resetujete.
Gledajte na stvari drugačije. Veliki deo životnog stresa dolazi od toga kako gledamo na različite situacije sa kojima se susrećemo. Na primer, dvoje ljudi može da preuzme potpuno isti zadatak, ali samo jednoj osobi to može biti stresno. Nešto od ovoga ima veze sa ličnošću, ali takođe ima veze i sa vašom unutrašnjom pričom – kako projektujete stvari u svom umu. Pokušajte da promenite svoju perspektivu tako smanjite broj stresnih situacija u svom životu.
Sagorite napetost. Fizička aktivnost može smanjiti nivo kortizola i pomoći vam da postanete ravnomerniji. Ali za mnoge ljude pridržavanje dnevnog rasporeda vežbi i samo je stresno jer biraju aktivnosti u kojima ne uživaju. Umesto toga, odlučite da radite nešto što volite – baštovanstvo, šetnje prirodom ili jogu, što može usporiti štetne efekte stresa. Radujući se aktivnosti može vas motivisati i pomoći vam da se usudite i napunite energijom.
Organizujte se. Jeste li ikada proveli 20 minuta tražeći ključeve od? Dezorganizacija i nered mogu izazvati stres, nepotrebno. Odvajanje vremena za postavljanje nekih sistema, poput mesta gde se nalaze ključevi, može pomoći u smanjenju ovih svakodnevnih smetnji. Osim toga, planirajte unapred kada su u pitanju druge strategije koje vam mogu pomoći u upravljanju stresom. Odredite vreme za vežbe, planirajte zdrave obroke i idite na redovan raspored kako biste bili sigurni da ćete dovoljno spavati. Takođe, ako znate da ćete se suočiti sa stresnim periodom – godišnjicom smrti voljene osobe, predstojećom operacijom, finansijskim izazovom – razmislite unapred o tome kako ćete to da rešite. Imati plan može vam pomoći da smanjite nivo stresa i sprečite ga da utiče na vaše zdravlje.
Koje god strategije izabrali, svakako odvojite vreme da procenite i revidirate svoj pristup ako ne funkcioniše. Ponekad je za pronalaženje prave kombinacije protiv stresa potrebno vreme. Ako pokušavate sami da smanjite stres i nemate uspeha, razgovarajte sa svojim lekarom.
Izvor: www.health.harvard.edu