Ishrana i način života značajno utiče na zdravlje digestivnog sistema i tela uopšete. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da sprečite pojedine bolesti i tegobe povezane s digestivnim sistemom, kao što su zatvor, dijarija i nadimanje.

 

HRANITE SE ZDRAVO I URAVNOTEŽENO

Zdrava i u uravnotežena ishrana doprinosi prevenciji gojaznosti, nedostatak hranljivih materija i brojnih oboljena digestivnog sistema. Ona je naročito važna u detinjstvu, adolescenciji i trudnoći, jer su to razdoblja koja zahtevaju obilniji i raznovrsniji unos hrane.

 

UNOSITE HRANU BOGATU VLAKNIMA

Dijetetskih vlakana ima u povrću, voću, proizvodima od integralnih žitarica i mahunarkama. Vlakna olakšavaju kretanje i izbacivanje stolice jer povećavaju njenu zapreminu i omekšavaju je zahvaljujući zadržavanju vode. Konzumiranje dijeteskih vlakana smanjuje rizik od pojedinih bolesti digestivnog trakta, među kojima su hemoroidi, analna fisura, divertikulitis, kolorektalni kancer, opstukcija creva i sindrom iritabilnog kolona.

KONZUMIRAJTE PROBIOTIKE

Probiotici su bakterije i gljivice koje se dodaju određenim namernicama, npr. jogurtu ili soku. Ako se konzumiraju u dovoljnim količinama, blagotvorno deluju na zdravlje, naročito na zdravlje digestivnog sistema. Upotpunjujući crevnu floru, jačaju imuni sistem, pospešuju varenje i sprečavaju ili leče digestivne probleme poput dijareje uzrokovane antibioticima. Konzumiranje probiotika može takođe pomoći u lečenju sindroma iritabilnog kolona, zatvora, ulceroznog kolitisa i Kronove bolestim, ali potrebno je obaviti dodatna istraživanja da bi se to potvrdilo.

 

PRPOZNAJTE KOJA HRANA IZAZIVA ZATVOR, A KOJA PRAŽNJENJE CREVA

Ako imate zatvor, konzumirajte dijetetska vlakna (proizvode od integralnih žitarica, mahunarke i sl.), ali ne zaboravite da istovremeno unosite mnogo tečnosti: da bi imala laksativno dejstvo, vlakna moraju biti hidrirana. Najbolje je da to bude voda ali možete piti i sokove, mleko ili napitke od soje, koji su hrnljivi. Osim toga, konzumirajte voće i povrće (najbolje neoljušteno), jer sadrže i vodu i vlakna. Ako patite od dijareje, bez obzira na uzrok (virus, iritacija itd.), odmorite creva dan-dva tako što ćete izbegavati začinjenu, masnu ili slatku hranu ili hranu bogatu vlaknima, i unosite mnogo tečnosti, ali izbegavajte slatke i gazirane napitke. Nakon toga se postepeno vratite uobičajenoj ishrani.

 

SPREČITE BOL U STOMAKU I NADIMANJE

Višak gasa u crevima izaziva osećaj nadutosti, težine i nelagode. Da biste sprečili nadimanje, olakšajte rad debelom crevu tako što ćete hranu žvakati temeljno i sporo, uzimati manje obroke, uz užinu između, i izbegavati žvake. Morate takođe smanjiti unos hrane koja (fermetacijom) stvara više gasa nego ostale namernice, a to su presno i sušeno voće i povrće, mahunarke, integralne žitarice, kupus, brokola, mlečni proizvodi, alkohol i skrob. Osim toga, masna jela možete zameniti jelima s posnim mesom, grilovanim, spremljenim na pari ili kuvanim, jer se tako lakše vari. Izbegavajte gazirane sokove i jela s visokim sadržajem ugljenih hidrata.

 

SUZBIJTE OSEĆAJ PEČENJA U ŽELUCU

Osećaj žarenja u želucu može izazvati nekoliko faktora: psihološki problemi, stres, prisustvo bakterija, prekomerno konzumiranje proizvoda koja nadražuju želudac (alkohol, duvan, čokolada, gazirani i napici s kofeinom, agrumi, paradajz, začini). Smanjite njhov unos i izbegavajte proizvode bogate mastima, jer one usporavaju varenje i podstiču nagomilavanje želudačne kiseline. Smanjite obroke i izbegavajte unos hrane neposredno pred spavanje. Između obroka uzimajte užinu radi regulisanja proizvodnje kiseline u želucu.

 

IZBEGAVAJTE PUŠENJE

Duvan je štetan po zdravlje digestivnog sistema. Utvrđeno je da je duvan faktor rizika za rak jednjaka, želuca i pankreasa, kao i da doprinosi razvoju drugih bolesti digestivnog sistema, kao što su ezofagitis, gastroezofagealni refluks, gastritis i peptični ulkus.

 

PIJTE PUNO TEČNOSTI

Pijte barem 1,5 litara vode dnevno, da biste pospešili prolazak hrane kroz crevo i sprečili zatvor.

 

VEŽBAJTE

Sedentaran način života pogoduje razvoju hemoroida, gojaznosti i brojnih tegoba s crevima (nadimanje, flatulencija, zatvor). Redovnim vežbanjem možete izbeći ove neprijatnosti, jer se na taj način stimuliše prolazak hrane kroz creva.

 

OGRANIČITE UNOS ALKOHOLA

Alkohol je iritans i štetno deluje na organizam. Prekomerno i nekontrolisano konzumiranje značajno utiče na metabolizam i digestivni sistem. Povremeni unos velikih količina uglavnom će dovesti do trovanja i digestivnih problema poput mučnine i povraćanja. Višegodišnje često i redovno konzumiranje alkohola može uzrokovati ozbiljne bolesti digestivnog trakta (raka usne duplje, jednjaka ili želuca, gastritis, polipe debelog creva) i jetre (hepatitis, cirozu, rak jetre).

 

OPUSTITE SE

Stres doprinosi nastanku niza poremećaja digestivnog sistema, među kojima su zatvor, peptički ulkus, sindrom iritabilnog kolona i opstrukcije creva. Opustite se, jedite polako i dobro sažvaćite hranu da biste olakšali varenje.

 

ZAŠTITE DIGESTIVNI SISTEM OD INFEKCIJA

Parazitske, bakterijske i virusne infekcije creva mogu se sprečiti poštovanjem osnovnih pravila:

• Operite ruke pre rukovanja hranom i dobro operite posuđe i pribor za jelo.
• Dobro termički obradite meso i operite voće i povrće piajćom vodom.
• Izbegavajte kontakt između hrane i posuđa (ili površina) koje ste koristili za spremanje mesa.
• Ako ste u rizičnom područiju, pijte flaširanu ili prečišćenu vodu.
• Vodite računa da pravilno čuvate namernice i dobro konzervirate domaće proizvode
• Možete se vakcinisati protiv hepatitisa A i B

 

REDOVNO IDITE U TOALET

Trudite se da redovno idete u toalet i izbegavajte odlaganje defekacije. Na taj način ćete doprineti pravilnom funkcionisanju digestivnog sistema i prevenciji pojedinih bolesti, npr. hemoroida.

 

IDITE NA REDOVNE LEKARSKE PREGLEDE

Incidencija nekih bolesti digestivnog sistema, recimo polipa kolona i kolorektalnog kancera, povećava se s godinama. Osobe starije od 50 godina trebalo bi redovno da idu na kontrole, jer se tako bolesti mogu detektovati u ranoj fazi.

 

NEMOJTE PREVIŠE PITI LEKOVE

Neki lekovi, ako se prečesto koriste, mogu izazvati digestivne probleme. To je slučaj sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, analgeticima, antibioticima i imunosupresivima, koji doprinose razvoju peptičkog ulkusa, ciroze jetre, gastroenteritisa i kolitisa.

 

ZAŠTITITE SE PRILIKO SEKSUALNI ODNOSA

Neki oblici hepatitisa, pre svega hepatitis B, prenose se polnim putem. Koristite kondome prilikom seksualnih odnosa.