U savremenom društvu prirodno je da ljudi brinu o raznim stvarima: zdravlju, porodici, poslu…. Ove brige možemo podeliti na anksioznosti koje predstavljaju strepnju, brigu od neke opasnosti koja je nejasna, nepoznata i strahove koji su uvek određeni i odnose  se na realne životne opasnosti. Pod uticajem raznih stresnih situacija dešava se (ne uvek) da nivo anksioznosti znatno poraste i preraste u napad panike.

Šta je napad panike?

Napad panike je iznenadni doživljaj ekstremnog straha, koji je praćen brojnim telesnim simptomima i u kome osoba sebe doživljava kao vitalno ugroženu. Nastaje iz čista mira, brzo dostiže svoj vrh i traje, uglavnom, od 10 minuta do pola sata.

Koji su simptomi? Neki od najčešćih simptoma koji se javlaju su: gubitak daha; lupanje srca; ubrzanje srčanog rada; bol ili nelagodnost u grudima; doživljaj gušenja ili davljenja; vrtoglavica, nestabilnost ili nesvestica; drhtanje ili trešenje; osećaj mravinjenja; znojenje dlanova, crvenjenje; strah od smrti, ludila ili od gubitka kontrole…

Kako prevazići napad panike?

Ono što se preporučuje u trenutku kada počinjete da osećate prve siptome je da ne pokušavate da pobegnete iz situacije već da sačekate da simptomi prođu, jer se Vi ne plašite konkretne situacije već svojih misli vezanih za situaciju i misli o tome šta bi moglo sve da se desi. U tim slučajevima možemo reći: “Ovo što osećam je samo strah, strah je neprijatan, ali nije opasan, sačekaću da me prođe…”. Možete da oblikujete rečenicu kako god Vama odgovara, bolje je da bude što kraća i što lakša za pamćenje.

Takođe, jedna od tehnika je usresređeno duboko disanje. Stavite ruke na stomak i udahnite polako , na nos, brojeći u sebi do 5, zadržite kratak dah, pa polako izdahnite, brojeći do 6,7. Ovo možete ponoviti koliko god puta osetite da je potrebno, sve dok simptomi ne prođu.

Ono što je bitno da zapamtite da strah jeste neprijatan, ali od njega se ne umire.